Javno-privatni dijalog: Cirkularna ekonomija – ključni izazovi za javni i privatni sektor

U utorak, 12.12.2023 u Hotelu Holiday u Sarajevu održan je Javno – privatni dijalog na temu cirkularna ekonomija – ključni izazovi za javni i privatni sektor, u organizaciji Federalnog Ministarstva razvoja, poduzetništva i obrta (FMRPO), uz podršku projekta ‘‘Inovacije i digitalizacija malih i srednjih preduzeća u BiH/ EU4DigitalSME‘‘ koji sufinanciraju Evropska unija i Vlada SR Njemačke, a provodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ). Učestvovali su predstavnici FMRPO, privatnog sektora, akademske zajednice, kao i predstavnici Privredne i Obrtničke komore FBiH. Tokom dijaloga, navedeno je da je uloga javne uprave da svojim politikama i instrumentima stvori povoljan ambijent za tranziciju privrednih subjekata, ali i cijelog društva ka cirkularnoj ekonomiji koja naglašava maksimalno iskorištenje resursa uz minimalno stvaranje otpada. 

„Savremeni trendovi u poslovanju traže da se uspostavi praćenje cijelog toka proizvodnje u kojem se resursi koriste efikasno i odgovorno u odnosu na okoliš. Kupci sve više daju prednost proizvodima koji u svojoj strukturi imaju i recikliranog materijala. To je i prilika našim preduzećima da uvedu principe cirkularne i zelene ekonomije u poslovanje, naravno uz podršku ministarstva“ – izjavio je g. Adis Fajić, SBA (SBA – EU Akt o malom biznisu) koordinator za FBIH (FMRPO). On ističe da FMRPO daje prioritet politikama usmjerenim ka podršci  poduzećima koji prepoznaju cirkularni proizvodni proces i zelenu tranziciju kao prioritet u svom poslovanju. Također i kroz novi zakonski okvir koji je u pripremi za 2024. godinu, doći će do višestrukog povećanja izdvajanja za finansijske poticaje privredi u odnosu na sadašnje. Posebno će se vrednovati uvođenje principa cirkularne ekonomije, kao i zelene i digitalne tranzicije u preduzeća tako da će inovativna preduzeća biti stimulirana u tom smislu.  

Kroz usvajanje novog zakona o preduzetništvu uskladit će se i definicija malih i srednjih preduzeća u FBiH sa EU definicijom malih i srednjih preduzeća što će dovesti do rangiranja mnogih velikih preduzeća po BiH standardu u grupu srednjih preduzeća, za koje postoji veći spektar poticajnih instrumenata.

U daljoj diskusiji istaknuto je da se u BiH otpad ne iskorištava na sustavan način, a i nedovoljne količine otpada se odvajaju i sortiraju čime bi se omogućile  ponovne upotrebe u industriji, građevinarstvu i za energetske potrebe. Veliki dio iskoristivog otpada završava na mješovitim deponijama komunalnog otpada gdje je resurs više-manje izgubljen za dalju upotrebu. To je posljedica slabo organiziranog i nedovoljno financiranog sistema prikupljanja i sortiranja otpada, a i činjenice da BiH stvara nedovoljne količine otpada za daljnju preradu koji je uz to i raspoređen širom zemlje te je stoga ozbiljnija reciklaža često troškovno neopravdana.

„U cirkularnoj ekonomiji treba krenuti od dizajna novog proizvoda u preduzeću i materijala od kojeg je izrađen, a koji će sutra postati nus proizvod pogodan za dalje korištenje. U EU je ustanovljena tzv. „hijerarhija otpada“ u kojoj je prvi prioritet izbjegavanje proizvodnje otpada koji ne može da se dalje reciklira.“ – naveo je predstavnik preduzeća ALBA Zenica, dr Džafer Dautbegović te istakao da neki privredni sektori u BiH dobro iskorištavaju sirovine i resurse kao što su drvna i metaloprerađivačka industrija. Istovremeno, iskoristivi otpad od stanovništva se jako slabo prikuplja i dalje obrađuje. Ne treba zaboraviti da postoje i tehnološka ograničenja recikliranju određenih vrsta otpada.

Trenutno je model cirkularne ekonomije u suprotnosti u odnosu na sada još dominantnu linearnu ekonomiju koja promovira koncept proizvodnje po načelu “uzmi (iz prirode), napravi (u proizvodnji), iskoristi, odbaci (na otpad)”.

Učesnici su istakli i nenamjensko i netransparentno trošenje sredstava na kantonalnom nivou koja se prikupe od ekoloških taksi (npr. ekološke takse koje se plaćaju pri registraciji automobila). Tako prikupljena sredstva bi se trebala koristiti za ekološke projekte. 

S druge strane predstavnica Privredne komore FBiH, gđa Anela Karahasan istakla je da je BiH jedina na zapadnom Balkanu uspostavila i vodi informacioni sistem – registar zagađivača koji je odlično zamišljen. Dodatno je istakla i da navike postupanja s otpadom počinju od svakog pojedinca i da se svako od nas treba zapitati kako doprinosimo procesima cirkularne i zelene ekonomije.

Učesnici su naveli i primjere BH poduzeća koja uvoze otpad – konkretno plastiku – iz drugih država i recikliraju je kako bi je ugradili u svoj proizvod koji onda izvoze u EU. Na taj način postaju konkurentniji i njihovo poslovanje je dugoročno održivo i usklađeno sa također dugoročnim trendovima na tržištu.  S druge strane je konstatovano da u BiH nema dovoljno ni sakupljača ni operatera otpada koji bi mogli ponuditi bitnije količine otpada pogodnog za reciklažu i dalju upotrebu od strane domaće privrede.

Predstavnici akademske zajednice su naveli da je važno raditi na podizanju svijesti i obrazovanju stanovništva i preduzeća u postupanju sa otpadom, a potrebno je i raditi stručne i naučne radove i konferencije koje bi za cilj imale  pronalaženje rješenja za probleme cirkularne ekonomije u BiH.

Gdja Ane Sindik, ekspertica za mala i srednja poduzeća i cirkularnu ekonomiju istakla je da je za efikasnu cirkularnu ekonomiju ključan sistemski napor više nivoa društva, od vlasti, privrede, stanovništva, akademske zajednice i drugih aktera. Neophodne su koherentne politike, tj. sinergija napora svih aktera u smislu donošenja i provođenja legislative, obrazovanja, uspostavljanje dobrih praksi upravljanja otpadom na svim nivoima kao i ulaganje u projekte javnog i privatnog sektora u ovoj oblasti.

Predstavnici FMRPO su u završnoj riječi naveli da će se održati cijeli niz sličnih događaja kako bi se ciljano dizajnirali što bolji programi za mala i srednja poduzeća, uključujući i poticajnu politiku za 2024. godinu.

Kolačići

Ova stranica koristi kolačiće kako bi vam ponudila bolje iskustvo pregledavanja. Saznajte više